Pi­še: De­jan Đu­ro­vić


Ne­ka ne bu­de stra­šno što glav­ni spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac ne ko­ri­sti pa­de­že i oda­je uti­sak ne­pi­sme­nog čo­vje­ka. Ne­ka ne bu­de stra­šno i što go­vo­ri u me­ta­fo­ra­ma, ne­po­treb­nim ne­ga­ci­ja­ma i hi­per­bo­la­ma, a do­dir sa či­nje­ni­ca­ma i do­ka­zi­ma ima sa­mo u po­gle­du ko­ri­šće­nja tih ri­je­či. Ne­ka ne bu­de stra­šno i što tvr­di da pre­u­zi­ma svu od­go­vor­nost za ne­što što je da­le­ko ve­će od nje­go­ve ulo­ge. Ne­ka ne bu­de stra­šno ni to što tvr­di da ne zna ko­ji me­di­ji su ka­ko pre­no­si­li o ta­ko­zva­nom dr­žav­nom uda­ru. Ne­ka ne bu­de stra­šno što nje­go­vo go­sto­va­nje u te­le­vi­zij­skoj emi­si­ji ima vi­še ne­do­sljed­no­sti i lo­gič­kih pro­pu­sta ne­go sa­la­te od ri­je­či po­je­di­nih ši­zo­fre­ni­ka. Ne­ka ne bu­de stra­šno ni što je bez­broj pu­ta po­no­vio da ne zna ko­ja cr­no­gor­ska po­li­tič­ka par­ti­ja na­vod­no sto­ji iza na­vod­nih te­ro­ri­sta, ali ni­je od­go­vo­rio na kru­ci­jal­nu ve­zu ne­vi­dlji­vo­sti te či­nje­ni­ce u me­di­ji­ma i pred­iz­bor­ne šut­nje. Ne­ka ne bu­de stra­šno što je ključ­na ri­ječ nje­go­vih iz­la­ga­nja ,,kon­spi­ra­tiv­no’’, jer za­i­sta ovaj na­vod­ni te­ro­ri­stič­ki na­pad i je­ste bio iz­bor­na kon­spi­ra­ci­ja DPS-a i dr­žav­nih or­ga­na. Ne­ka sve to ne bu­de stra­šno. Ali stra­šno je što se ci­je­lo to go­sto­va­nje mo­že sve­sti na jed­nu je­di­nu stvar, na vri­je­đa­nje i oma­lo­va­ža­va­nje gra­đa­na i gra­đan­ki Cr­ne Go­re. Glav­ni spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac po­ni­zio je sva­ko­ga od nas ko­ji smo od­gle­da­li tih sram­nih pre­ko sto­ti­nu mi­nu­ta pro­gra­ma. Uko­li­ko ne­ko ta­ko bes­kru­pu­lo­zno ne sa­kri­va ko­li­ki je slu­ga re­ži­ma, a pri­tom se još po­zi­va na slav­nu isto­ri­ju i oče­ku­je da se nje­go­vo ime pam­ti na­kon 500 go­di­na mo­že­mo mu re­ći sle­de­će: ne­će ima­ti ko da vas pam­ti, go­spo­di­ne Kat­ni­ću, pa ni kao naj­ve­ću sra­mo­tu i iz­da­ju sve­ga de­mo­krat­skog i gra­đan­skog, ni kao sim­bol dna ko­je je ovog ok­to­bra na­ša ze­mlja do­ta­kla. Ne­će ima­ti ko da vas za­pam­ti, jer ta­kvi kao vi tje­ra­ju mla­de iz ove ze­mlje. Kao da DPS-u ni­je bi­lo do­volj­no da naj­be­so­muč­ni­je po­kra­de iz­bo­re, opo­zi­ci­ju op­tu­ži za ve­le­i­zda­ju i slič­ne an­ti­de­mo­krat­ske be­smi­sli­ce ne­go su još re­kli „pu­sti­mo Kat­ni­ća na njih pa ko pre­ži­vi pri­ča­će“. Raz­go­va­ram sa mla­dim lju­di­ma - za­hva­lju­ju­ći DPS-u i Kat­ni­ću oni ka­žu da ima­ju sa­mo dva iz­bo­ra: bor­bu na uli­ca­ma Cr­ne Go­re ili uli­cu ko­ja vo­di što da­lje od Cr­ne Go­re. Zna­te i sa­mi da je pu­no njih odav­no iza­bra­lo da ode odav­de, jer sra­mo­ta ih je vi­še i da ka­žu oda­kle do­la­ze. Mo­žda je dug ne­kih od nas ve­ći, ne­kih ma­nji, ali svi smo du­žni na­šim mla­di­ma da ope­re­mo obraz Cr­ne nam Go­re od svih Kat­ni­ća, Đu­ka­no­vi­ća, Sto­ja­no­vi­ća i Se­ku­li­ća. Du­žni da sko­ro tri­de­set go­di­na du­gu dik­ta­tu­ru ne­ra­zum­nog za­mi­je­ni­mo vje­rom da mo­že­mo bi­ti ci­vi­li­zo­va­no dru­štvo. Du­žni smo da ne pri­sta­ne­mo na ne­lo­gič­na, su­lu­da i iz­ma­šta­na ob­ja­šnje­nja. Du­žni da ne do­zvo­li­mo da­lje po­ni­ža­va­nje ovog na­ro­da.